Vreme teče i donosi mudrost. Svaki dan sve više znamo, i sve više ne znamo. Stare ideje pretačemo u nove, a jednu lepotu menjamo drugom.
Ovo me podseća na prijatelja koji me je vreme teklo, kao i nama što teče. Pričao mi je jednom kada je nju ugledao prvi put. Uvek je verovao u ljubav na prvi pogled, ali tada je to osetio u stvarnosti. Sve se ovo dogodila dok je studirao, u vreme kada čovek spoznaje sebe, ali i druge, i menja svoju životnu priču mnogo česce nego u poznim godinama. Kaže da su se prvi put videli u grupi prijatelja, pričajući o beznačajnim temama dok su čekali sledeći čas. Postoji taj pogled, ili poseban sjaj u očima kada dvoje ljudi oseti privlačnost. Mnogo ljudi to nikada neće osetiti, ili možda prepoznati, ali to je voama istinita pojava. U ovom slučaju, to je bilo uzajamno.
Pričao mi je da je tog dana bila lepa kao lep sunčan dan, što sam veoma brzo i sam zaključio kada sam je ubrzo i upoznao. Imala je nečujan pogled, koji nije puno govorio, i svaki zaključak o njoj je veoma brzo postao bezuspešan. Imala je dugu, plavkastu kosu, pretežno uvijenu, sa mestemičnim ravninama. Čitava njena pojava odisala je sa nekom nepoznatom prirodnošću, nekom svežinom, tako da se ponekada činilo kao da se pojavi dašak planinskoh vazduha u njenom prisustvu, što je verovatno bila neka vrsta fata morgane koja još nema svoje latinsko ime. Njena figura je bila sitna, sa blagim pokretima, kao da fizička sila otpora vazduha nije funkcionisala po pravilima prirode u njenom prisustvu. Njena lepota je bila neprimenta, i u neku ruku čudnovato skrivena. Ta vrsta lepote, za koju verujem treba citava desertacija i pozvavanje pola recnika da se objasni, bila je jedinstvena i bez cilja, ona je jednostavna postojala – ta njena lepota.
Naravno, kao i sve druge prirodne pojave, sve lepe žene se dele u dve grupe, one koje su svesne da su lepe, i one koje toga nisu svesne. Ona je pripadala ovoj drugoj grupi. Lepe žene koje su svesne toga veoma lako kontrolišu i usklade svoj život ovoj interesantnoj pojavi, dok žene koje toga nisu svesne ili sigurne u svoju lepotu nalaze na laganu nesigurnost u početku veze. Loša kombinacija je kada žena pređe iz druge u prvu grupu, što može da bude veoma neprirodno, jer je ona je nespremna za promenu.
Veoma brzo, posle gore opisanog prvog pogleda, veza između ovo dvoje ljudi je otpočela. Zbog nesigurnosti ili mudrosti, ja sada ne znam, ali njena glavna odlika je bilo ćutnja. Ponekada se činilo da je to njen način odbrane od nečega nepoznatog, koristeći teoriju da čovek koji cuti ne može da pogreši. Ja i sada nisam siguram šta stoji iza toga, jer njene oči nisu odavale tajne njenih misli. Možda je njeno tihovanje uticalo da se uvek doima sveža i prosta, bez velikih cljeva i glomaznih ideja. A možda se ćutanjem branila od neznanja situacije u kojoj se nalazi.
Već posle nekoliko meseci, njena pojava je počela da se transformiše. Njena zainetersovanost za obične i beznačajne stvari, postajala je sve očiglednija. U to doba, i dalje su bili zajedno, ova donekle misteriozna osoba i moj projatelj, ali kraj te jedinstvene veze pojavio se na horizontu. Taj kraj, ili završetak jedne price, pojavio se polako, nezaustavljivo, gde je bilo samo pitanje vremena kada će se sve raspasti u jednake komade, kao burek iz Sremske Mitrovice posle duge noći po kafanama. Moram da priznam da to sada sve ima smisla i slika je možda potpuna, ali tada, stvari su bile malo drugačija.
Bilo je veoma interesantno primetiti njenu fizičku transformaciju za vreme tog perioda, a i posle. Njen sjaj koji je proizvodila, ko zna kako, polako je izčezao. Njena kosa je dobija neku drugu boju, neku novu nijansu.. Njena prirodna ljepota je postala suva, i svakodnevna, često zamenjena raznim hemijskim bojama moderne šminke. Radoznalost je nestala, i teško je bilo i setite se da je nekada i bila tu. Tužna je to slika. Imam osećaj da se sama zatvorila u nepovratnu situaciju, dok je druga strana novčića isplivala na površinu. Po svoj slici i prilici, prešla je drugu grupu lepih žena. Osjetila je moć svoje lepote, i postala je svesna toga. Veoma brzo je primetila da može više, težila je slavi, za imenom koje svi znaju i poštuju.
Ubrzo, posle raspada veze, ona je prešla u drugu dimenziju. Ponekad je vidim, i obično zastanem tražeći makar tračak njene bivše lepote, i ni sada nisam siguran da li sam ga našao ili ne. Mislim da je dalje tu, ali skrivena, kao i njen zaboravljeni sjaj. Nekada mi izgleda kao da zabranjuje svojim mislima da isplivaju ne na površinu, nego u dubinu, tamo gde se čovek nalazi sam sa sobom, tamo gde magična boja kose nema uticaja.
I sada, ko zna da li je srećna. I koja je to sreća, ako je ima. Mozda neka potrošačka sreća koja se kupuje kada zatreba. Ja to ne znam, ali ona vjerujem zna. Lepota izgleda ima vise dimenzija, i mi možemo da menjamo te dimenzije. Možda nama neprimetno, ali drugi sigurno imaju kapacitet da primete našu promenu dimenzije.
Vreme teče i donosi mudrost. Kako kome......
No comments:
Post a Comment